SKRENULI SA PUTA
Hajde da počnemo. 17 mi je godina. Bavim se košarkom. Obaveze koje imam prema sportu mi ne dozvoljavaju da prisustvujem svim časovima tokom jedne školske godine. Ovom prilikom bi htio da se zahvalim direktoru škole, takođe i profesorima koji mi mnogo izlaze u susret. Imam dvije mlađe sestre, oca i majku. Ljubav prema njima, to ne mogu da vam opišem. Koliko god da se ja svađam sa njima, opet ih stvarno iskreno volim. Mnogo puta to ne pokazujem. Mozda ne želim, možda ne znam kako. Smatram da sam do sada prošao i iskusio neke stvari koje se tiču ŽIVOTA. Svakome od nas je bar jednom bilo rečeno da je život surov i opak. Nisam to kapirao, sve do prije 2 godine. Odlazak u Španiju, ostvarenje mog sna. Košarka, nada koja pruža slavu, nocav, lagodan život meni i mojoj porodici. Tu je i ponos roditelja, vide da im dijete ima šansu da postane neko i nešto. Zbog toga oni rintaju na poslu svaki dan od našeg rođenja. Da bi nama bilo bolje. Mnogi od nas su nezahvalna gamad. Ja prvi, u nekim situacijama. OVAKO SE MI NEKADA PONAŠAMO: "Ne valja mi ovaj Iphone, zelim zlatni ili sa kamenčićima crvene boje. Svi nose Air Max, ne mogu ja sada New Balance. Oni idu na ekskurziju, zimovanje ili ljetovanje, ja ne idem." JA, JA, JA, JA, JA i samo JA. Moramo sebi nekada da kažemo dosta. Je li sve nalazi u tim prokletim stvarima, koje svi jako volimo? Je li teško staviti sebe u neku treću osobu sa strane i pogledati kako se sami ponašamo? Vjerujte mi, radim to često i GADIM SE SAMOG SEBE. U našoj kući se hvala Bogu, vazda pristojno živilo. Nismo bogataši, ali nismo ni sirotinja. Zlatna sredina. Ipak, dešavalo se da zbog mojeg JA sestre ostanu bez nekih pantalona, sandala, patika. Meni je kupljeno. Da meni ne bude zima kad se vraćam sa treninga. One me vole, zaborave i oproste. Kako rastem, postajem zreliji, kapiram neke vlastite greške i trudim se da ih ispravim. Zaradim i ja neki dinar od te svoje stipendije, odem sebi kupim nešto, komad robe. Počastim sebe ručkom, bilo šta. Mnogo drugačije gledate na novac, ograničen je. Tata je daleko, nema svaki čas da pitaš: E, JE LI IMAS 10 EURA? IDEMO NOĆAS U DISKO, SVIRA TAJ I TAJ, MOŽE TATA 30 EURA. Pare teško dolaze i jako lako odlaze.
06:30, PONEDELJAK
Ustajete i mrzite sebe. Idete u školu. Tu dolazimo do čuvenog INSTAGRAMA. Jutarnji selfi, 'mrtve' face, nervozni pogledi. Šta, svi mi treba da znamo da je PONEDELJAK, da je on kao dosadan, naporan i smoren dan? Kukate, vapite, ječite. Predajete se kao su vam sve nade i šanse u vodu pale. Koristite dan, budite PRODUKTIVNI. Istina je, TEŠKO JE. Meni prvom, moram da se ustanem, dodjem spreman i fokusiran na trening i trčim kao konj naredna 2 sata. To je moj posao. To sam izabrao i moram da izguram. Tako gledajte na stvari. Školu nismo birali, ali idemo u nju sa razlogom. Neko malo pametniji od nas je to odredio kao OBAVEZNO. Neke koristi bi valjda trebali da imamo? Skočimo nazad na temu INSTAGRAM. Mnogi od nas su ga prihvatili sa ciljem da se nadmeću. Cure sa polu golim dupetom, momci sa trbušnjacima. Sve to na stranu. Ta stara/nova moda SELFI? Uslikati 20 slika i imati INSTAGRAM profil koji sadrži 345 slika npr. i od toga 150 selfija nije nikako normalno. Ne postoji logika po kojoj bi to bilo normalno. Kreativnost, naša ljepota (nečija manja, nečija veća), sve je to super ali 150 istih fotografija, SKORO U INDENTIČNOJ POZI?
SLEDEĆA TEMA BI TREBALA DA BUDE O: LJUBAVI
Recimo da ovaj blog čitaju cure i momci, pretežno imate izmedju 14 i 19 godina. ŠTA MI TO ZNAMO O LJUBAVI? PRIČAMO O PRAVOJ LJUBAVI! Mnogobrojne slike po društvenim mrežama, sa kojim potencirate poznavanje LJUBAVI i priželjkujete famozne filmske scene: "Kiss me hard", "You are my women, my friend, my love, my sister" i tako dalje, i tako dalje. Je li to za vas prava LJUBAV? Patetisanje, tuga, žal za izgubljenim momkom koji je došao doma nakon svađe i upalio pornić sa Lizom Ann (i odlično se proveo), curom koja je dan nakon raskida našla drugog i smije se kao nikad do tada?
Šta da pitam cure koje stavljaju slike tipa: "ODMAKNI SE, ON JE MOJA TERITORIJA", pa onda nešto kao " MLEKO JE DOBRO ZA ZUBE. ZNAŠ LI ŠTA JE JOŠ DOBRO? DA DRŽIŠ JEZIK ZA ZUBIMA" (postavljaju cure od 14 do 19 godina?). Moja sestra ima 15/16 godina. Sramota bi me bilo kad bi stavljala takve stvari. Muškarci? Slike kako vozite auta koja niste zaradili ali se ponašate kao da ste riljali danima za svaki milimetar? Kazaljke vam pokazuju 180km/h. Pa to može svaka budala? Koji od vas se može pohvaliti nekim pristojnim vremenom na RELI STAZI, nebitno. Ja bi tu pokazao kako se vozi da imam auto i želju za dokazati se. To se naziva VOZAČEM AUTOMOBILA, DOBRIM VOZAČEM.
MOJ GRAD, HERCEG-NOVI
MOMCI: Krenimo od tuče dva muškarca? Nije uopšte važno, pokačiš se sa nekim. Zakaže se tuča. Koji je to đavo u nama, kuda je nestalo POŠTOVANJE kad sebi možemo da dozvolimo da umjesto 2 momka, imam tuču od 52? Čast, žar te tuče, navijanje? Neko obično mora da dobije batine? Pa šta?! I mene su kao vola istukli par puta, i ja sam istukao nekoga. Kada je to sramota bila potući se i izgubiti. Ti ratni heroji, Kosovo ili šta god, oni koji su pali na tim poljima, jesu li IZGUBILI?
Košarka, fudbal. rukomet, vaterpolo, i tako dalje. Ljudi, da vratimo naše očeve u njihovo doba od 17,18 godina i nas protiv njih. Pojeli bi nas u svakom sportu, ZGAZILI, PREGAZILI. Imamo toliko terena za basket i fudbal, more ljeti da igramo vaterpolo? Mi to ništa ne koristimo. Gdje su sve te, kako ih mi zovemo, RIBE radi kojih treniramo, ložimo se na njih. Gdje smo mi, naše partije basketa i fudbala, navijanje. ŽAŠTO O NAMA JEDAN DAN NEKI KLINCI KOJI SU TEK NAPUNILI 18 NE MOGU DA PRIČAJU DA JE BILA TU JEDNA STARIJA GENERACIJA, UNIŠTAVALA JE FUBAL I KOŠARKU, BOLJIH OD NJIH NIJE BILO NA JUGU CG. IMALI SMO ONE VATERPOLISTE, ZVERINE SU SVI BILI.
Imamo jednu srednju školu, ako ima ikakvo takmičenje među školama u Crnoj Gori, ljudi. Pa treba onaj protiv koga igra naš grad, naša škola, život da mu zagorčamo. Da se zna da je Herceg-Novi jedna zdrava sredina odakle izlaze mladi i perspektivni momci za sve aspekte ovog modernog života!
CURE: Sa 17,18 godina otići u diskoteku, opaliti 20 slika u ogledalo i kao jedinu obavezu imati školu je malo glupo. LUDE 90-e, ples, lijepe žene, svega je bilo. Barem su tako meni pričali. Danas sve manje više znate da igrate, imate i tu perspektivnu plesnu školu koja se pokazala kao dobar projekat. Iskoristite to. Ljepše izgledate, igrate pakleno i zavodite sve oko sve. Mene bar privlače žene koje imaju strast kad igraju. To što imaš sliku iz 5 različitih diskoteka, malo koga to privlači. Super, popularna si, puno lajkova i šta sad? Kuda te to vodi? Postaješ popularna u Tivat i Kotor, možda stigneš do Podgorice?
Ovo je ukratko što sam imao da napišem za vas. Nekome će da se svidi, nekome će da izgleda kao glupost, hiljadu načina za pričati i suditi o ovom tekstu. Napisan je iz srca, iskreno. Dugo sam pokušavao da napišem, bilo je teško sve misli razdvojiti i staviti ih na papir onako kako ja mislim da treba.
HVALA VAM NA IZDVOJENOM VREMENU!